Alkohol i droge : terapija i savetovanje tehnikama transakcione analize

• Kako priznati nemoć i odustati od Igre sa alkoholom?

• Šta nam govori način na koji neko uzima droge?

• Zašto ljudi uzimaju droge i kako nastaje zavisnost?

• Alkohol i droge kao samodestrukcija do samoubistva

Transakciona analiza je dobar okvir za razumevanje kako određene ličnosti uspevaju da uzimanje droga i pijenje alkohola uklope u svoj životni scenario, ali i kojim putem iz zavisnosti iskoračiti u zdravlje.
Zoran Milivojević, psihoterapeut, transakcioni analitičar,
autor knjige Igre koje igraju narkomani – Transakciona analiza
problematičnog uzimanja droga

Iz predgovora autora:
„Postoji pitanje kog se plaši svaki savetnik za narkomaniju i alkoholizam, a klijent može da ga postavi u bilo kom momentu, direktno pitavši savetnika: „Da li sada koristite, ili ste ikada koristili, droge?“ Pod ovim pitanjem obično misle na ilegalne droge ili možda neku vrstu redovne upotrebe droga. Onima koji su u prošlosti koristili takve droge može biti neprijatno da to kažu, jer savetuju klijenta da ne treba da koristi droge i to može delovati licemerno. Savetnicima koji nisu koristili droge se možda ne dopadne da to otkriju jer misle da bi klijent mogao da izgubi dozu poverenja u njihovu sposobnost da savetuju korisnike droga. Mogu osetiti da ih klijent doživljava kao neupućene u vezi sa drogama i njihovom upotrebom.
Meni su ovo pitanje postavili samo nekoliko puta tokom proteklih 25 godina, dakle to je neuobičajeno, ali se dešava. Međutim, deluje razumno pretpostaviti da će se većina klijenata u nekom momentu zamisliti oko ovog pitanja, posebno ako se razvije značajan terapijski odnos između klijenta i terapeuta.
Postoje dva mišljenja o tome kako odgovoriti na to pitanje. Neki odgovaraju govoreći da je pitanje nevažno za savetovanje i ne odgovore. Po meni, ovo nije produktivan odgovor, jer samo gradi intrigu i ostavlja klijenta da se pita zašto savetnik neće da odgovori. Nastaje distrakcija i neki klijenti mogu da pomisle da nije u redu da savetnik ne odgovori na pitanje kad se njima samima postavljaju brojna pitanja na koja treba da odgovore.
Prema drugom mišljenju daje se prednost tome da se odgovori na pitanje, što, ako me pitaju, ja i uradim. Pušio sam cigarete od sredine tinejdžerskih godina do ranih dvadesetih. Prestao sam i nekoliko puta ponovo počinjao, ali sam na kraju potpuno prestao i od tada više nisam pušio. U momentu pisanja ove knjige imam 54 godine. Ne sviđa mi se ukus kafe, koju konzumiram veoma retko. Od sredine tinejdžerskih godina do ranih dvadesetih sam koristio marihuanu i LSD, povremeno u velikim količinama. Na kraju sam osetio da želim više od života i takvo uzimanje droga je postalo dosadno. Polako sam se udaljio od subkulture droge i nikada se nisam vratio. Koristio sam alkohol rekreativno od sredine tinejdžerskih godina i još uvek to radim. Ako su se čitaoci pitali u vezi sa prošlošću vezanom za droge i alkohol osobe koja bi napisala knjigu o drogama i alkoholu, to je sada izneto na videlo i čini se da možemo da se vratimo na našu temu.
Profesionalno sam počeo da radim kao savetnik u privatnoj praksi u svojim ranim dvadesetim. Od tada su ljudi nastavili da traže moj savet, tako da sam nastavio da radim na taj način. Baveći se opštim savetovanjem, osoba sretne veliki broj ljudi sa problemom alkohola i droga, tako da sam naučio mnogo o ovome od samog početka svoje profesionalne karijere. Pre oko 20 godina, prošao sam specijalističku edukaciju iz studija o zavisnosti, kako se to tada zvalo, i pet godina radio seanse u centru za rehabilitaciju od droga. Očigledno, tokom tog vremena sam naučio jako mnogo toga o drogama i korisnicima droga. Tri godine sam radio u zatvoru, a u toj zatvorskoj populaciji su mnogi imali istoriju prekomerne upotrebe droga. Kako je veliki broj njih u zatvoru bio na metadonskoj terapiji, naučio sam dosta toga o psihologiji korisnika metadona, kako deluje, da ljudi na njega različito reaguju i koliko je teško skinuti se s njega.
Sedam godina sam radio sa organizacijom koja je pomagala osobama sa hroničnim mentalnim oboljenjima, pre svega šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, graničnim poremećajem ličnosti i psihotičnom depresijom. Ozbiljni mentalni poremećaji i upotreba droga gotovo da idu ruku pod ruku i opet sam se zatekao da radim sa populacijom koja ima obrasce prekomerne upotrebe alkohola i droga. Sa ovom grupom sam takođe naučio dosta toga o psihotropnim lekovima i kako se koriste i zloupotrebljavaju: kako se do njih dolazi i kako se konzumiraju, kako se koriste u subkulturi droge za trgovinu i prodaju, kako bi se došlo do drugih droga, i tako dalje.“