Oko velikog tribunala

Handke je pratio rad Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i o njemu napisao dva eseja. Prvi od njih, Oko Velikog tribunala, nastao je nakon autorovih poseta Tribunalu 2003. godine.

Nema sumnje: nedela na Balkanu, počinjena tako ili ovako, u zemlji i za pisaćim (pisaćim?) stolom u inostranstvu, zaslužila su ispaštanje, bez obzira da li „smo to dužni prema žrtvama“. Ali kako? Gde? I pred kim? Zaslužila su ispaštanje, osudu i kažnjavanje, a zašto ne i u Hagu, blizu peščanih dina, u ulici Pompstacion i na Severnom moru, a zašto ne i pred mladim predsedavajućim Englezom tamo, koji je takoreći sveg svog života, pre nego što se suočio sa jugoslovenskom pometnjom, bio nešto poput okružnog sudije, circuit judge, čini mi se, u Midlandu, i zašto ne pred njegovim kolegama, sedokosim crncem sa Ostrva plavih planina (Bluemontain), sa Jamajke u Karibima, i onim još mladim stručnjakom za civilno pravo (specijalnost „pravo zabrane“) iz Južne Koreje?