Ježić je tužan jer nije pobedio u igri

Na jednoj šumskoj livadi ježić se igrao s prijateljima. Lane je predložilo da igraju igru u kojoj će svakome zadati različito slovo, a potom će svako u istom vremenu morati da pronađe što više predmeta čiji naziv počinje na zadato slovo. Ježiću se ta igra nije svidela jer je već jendom bio poslednji u njoj. No svi su pristali, pa je i on krenuo u potragu za predmetima. Ovog puta bio je treći, odnosno pretposlednji. Jako se razljutio, a potom i silno rastužio. Sve to je video njegov tata, koji je došao da ga zagrli i uteši. Podsetio ga je da je svaki put ostvario sve bolji i bolji rezultat i posavetovao ga da se upoređuje sam sa sobom.

Tuga zbog neuspeha u igri

Niko ne voli da gubi, ni odrasli, a ni deca. Tada je normalno osetiti tugu ili frustraciju, a intenzitet može da varira zavisno od toga koliko nam je nešto važno i od temperamenta osobe. Neka deca doživljavaju vrlo intenzivno emocije kada izgube u igri. Javlja se strah zbog ideje da mogu da osete tu neprijatnu emociju koja tada može da bude pojačana i drugim neprijatnim osećajima poput srama ili razočaranja. Upravo je tada deci potrebna pomoć da se nose sa osećajem tuge koji im se javlja nakon gubitka u igri.

Ova knjiga sadrži i dodatak sa savetima za roditelje i stručnjake u obrazovanju dece koji će im pomoći da bolje prepoznaju ponašanje deteta i da mu pomognu da nauči da se izbori sa tim neprijatnim osećajem.