Unutrašnje more

I u novoj knjizi proze Danica Vukićević nastavlja da piše u formi „dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama“, te prenosi „frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku“ (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu: „Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete“.