Gradovi

„Onaj ko istinski putuje primećuje da ga nove stvari na koje nailazi neprestano podsećaju na one za koje misli da ih je ostavio za sobom. Što znači da onaj ko putuje uvek pomalo ostaje kod kuće.“Ovo kaže veliki putnik i veliki pisac Stefan Hertmans u ovim filozofsko-književno-putopisnim autobiografskim esejima o životu ljudi i životu gradova, i onih pomalo skrajnutih kao što su Trst, Drezden i Bratislava, i onih koji su centri velikih zbivanja – Beč, Marsej, Sidnej, Amsterdam. U svakom gleda oko sebe širom otvorenim očima putnika, a ljudi koje vidi su prolaznici, saputnici, vodiči, a i oni kojih više nema, pisci koji su ostavili trag u nekom gradu i koje je obeležio neki grad. Svuda se oseća kao stranac i gubi se da bi ponovo našao sebe, bogatiji doživljajima i iskustvom, otkrićima koja mu je omogućila „arehologija ulica i lica“. U gradskim ambijentima otkriva sasvim neočekivana mesta – lavirint unutrašnjih prolaza u Bratislavi, groblje samoubica na periferiji Beča, – a ono što je o nekom gradu poznato gleda iz neuobičajenog ugla – vremenskog, prostornog, književnog, nostalgičnog… Čitalac neizostavno oseća da bi sve što je pisac doživeo voleo da jednom vidi rođenim očima.