O Svetoj Gori I Hilandaru I-Ii

„Sveta Gora je područje gde tišina, odnosno večnost sama, gromko progovara, jer tišina je jezik budućeg veka. Kao što sveti anđeli poseduju jednu umnu moć, koju nismo u stanju da pojmimo, i kojom međusobno razmenjuju božanske misli, tako, na sličan način, i zemaljski anđeli koji obitavaju na Svetoj Gori i nadmeću se životom i molitvom sa onima koji su nebeski i bestelesni – rizniče jednu drugu moć kojom prenose ono što čini njihovo iskustvo. A to je ćutanje koje, naročito na Svetoj Gori, stvara najrečitiju besedu: „bezglasni moleban“…