April u Berlinu

April u Berlinu mora se nazvati hibridnom knjigom. Ona jeste mešavina eseja, dnevnika, istoriografije, memoara, albuma, putopisa i romana, ali u svojoj suštini ona je pre svega knjiga sećanja, često veoma ličnih, ali zar je sećanje ikada drugačije. Pri tom, ona neprestano invocira neku vrstu zajednice kojoj pripada, bilo po neumitnosti rođenja, bilo po izboru, odnosno umetničkom kredu, a koja se surovim delovanjem istorije, ovoga puta shvaćene „grčki“, neprestano kruni i osipa.

– Vladimir Arsenić