Arapski kapričo

Svakodnevica i kultura u pesmama u knjizi Arapski kapričo stapaju se u celovit izraz. Prirodan glas tog organskog jedinstva jeste osvojena i proživljena jednostavnost uz čiju pomoć pesnik govori o suštinskim iskustvima egzistencije.

Zajedno s kulturom poteklom iz različitih istorijskih epoha, ali uvek proveravanom u novom i konkretnom trenutku, i sa izabranom tradicijom kao duboko ličnim izborom, život postaje trajanje ispunjeno smislom, čak i u časovima u kojima se sve rasipa i razara.

Pesma je glas tog trajanja, način da se povežu elementi iskustva iz različitih vremena i tradicija, mogućnost da se lik autentičnosti pronađe u običnom i neponovljivom danu našeg života.

O tome govore nove pesme Miroslava Aleksića.

Posle knjige Neponovljivi kod pesme iz knjige Arapski kapričo oličavaju osvajanje novih tematskih prostora i iskustava u ovoj poeziji.