Arijana, mlada Ruskinja

Devojka koja želi da sačuva privid svoje slobode.
Don žuan zaljubljen u iluzije.
Ljubavni duel u tri čina.

Arijana je lepa, inteligentna i ponosna devojka, koja šarmom i izgledom drži sve muškarce pod svojim nogama. Nakon što je detinjstvo provela po evropskim metropolama, sada živi u provinciji, sa tetkom Varvarom, koja joj je prenela svoj ideal slobodne ljubavi i neobaveznih avantura. Uprkos tome što otac želi da je uda, Arijana pronalazi način da ode na studije u Moskvu.
Tokom izvođenja opere „Boris Godunov“ upoznaje Konstantina Mihaila, bogatog poslovnog čoveka. Između Arijane i njenog „velikog kneza“, koji „traži žene i zadovoljstvo i strepi od mlade devojke i moguće ljubavi“, razvija se strastvena veza prepuna sukoba.

Da li će ljubav pobediti? Ništa nije sigurno…

„Arijana je bogata studija o delovanju strasti i nesporazuma u ljubavi, koje nas navode da zavolimo fantazije, a ne ljudska bića. Takođe je i preispitivanje trajnosti osećanja. Da bi potrajala, zar ne moramo da sakrijemo same sebe i igramo svoju ulogu?“ – ActuaLitté

Ovaj roman poslužio je kao inspiracija za nekoliko filmova istog imena, od kojih je prvi snimljen 1931. godine, a najpoznatiji 1957, i u njemu glume Odri Hepbern i Gari Kuper. Zanimljivo je da se ovaj roman spominje i u Nabokovoj kratkoj priči iz 1930, gde dve junakinje čitaju knjigu „Arijana, mlada Ruskinja“.

Knjiga za ljubitelje bezvremenih klasika.

Klod Ane rođen je u Moržu 28. maja 1868. godine u francuskoj protestantskoj porodici, koja je došla u Švajcarsku kada je ukinut Nantski edikt, a majka mu je poreklom bila Engleskinja. Kao i njegov brat, podneo je zahtev za vraćanje francuskog državljanstva, koji je prihvaćen bez ikakvih formalnosti. Bio je poznati sportista (šampion Francuske u tenisu), novinar, specijalni dopisnik iz Rusije i prvi čovek koji je posedovao i vozio automobil u Persiji. Pod pseudonimom Klod Ane, inspirisan stvaralaštvom Žana Žaka Rusoa, napisao je knjigu o svojim putovanjima po Italiji, Rusiji i Persiji, kao i nekoliko romana, od kojih je najpoznatiji „Marija Večera“.