Badem

Badem je jedna od najstarijih jezgrastih voćaka ali nije mnogo rasprostranjen, te je njegova proizvodnja u svetu relativno mala i deficitarna. Badem spada u grupu veoma rentabilnih voćaka za gajenje. Zahteva relativno malo radne snage, a njegovi plodovi su dobre manipulativnosti, transportabilnosti. Mogu dugo da se čuvaju pri običnim uslovima. Na tržištu su traženi i postižu visoku cenu. Najveći deo svetske proizvodnje skoncentrisan je na području severne Amerike (preko 50%). Za njom slede: Еvropa i Afrika. Od zemalja, najveći proizvođači badema su: SAD, Iran, Španija, Italija, Maroko, Turska i dr. Proizvodnja badema vezana je uglavnom za podneblja sa blagom klimom (kakva je mediteranska), koja se odlikuje relativno blagim zimama i suvim prolećima i letima.
Postojbina badema je Srednja i Centralna Azija, planinski masivi Tienšana, Iran, Avganistan, Mala Azija. Pre više od 4.000 godina je prenet u Sredozemlje, gde je najpre počeo da se gaji u Grčkoj, a iz nje se proširio u Rim, i ostale zemlje Mediterana.
Badem se bere u drugoj polovini avgusta i u septembru, a koristi se tokom cele godine…

SADRŽAJ
– Uvod
– Proizvodnja badema u svetu
– Botanička pripadnost i poreklo sorti badema
– Morfologija badema
– Ekologija badema
– Sorte badema
– Podloge za badem
– Podizanje zasada badema
– Priprema zemljišta
– Izbor sistema gajenja badema
– Razmak i odstojanje između stabala
– Razmeštaj sorti badema u zasadu
– Sadni materijal
– Sađenje badema
– Tehnologija gajenja badema
– Formiranje oblika krune
– Rezidba badema za rod
– Održavanje zemljišta
– Đubrenje badema
– Navodnjavanje badema
– Zaštita badema od prouzrokovača bolesti i štetočina
– Berba plodova badema
– Čuvanje plodova badema
– Literatura