Bugari: Autoportret jednog naroda / Makedonija: pretenzije Bugara

„Zahvaljujući g. Viktoru Kineu, niko više neće imati opravdanje da brani bugarsko pitanje. Pre jeseni 1914, nedovoljno obavešteni ljudi mogli su se kolebati oko prirode bugarske politike. Nakon otvaranja neprijateljstava između Turske i Saveznika, svako oklevanje je moralo biti raspršeno pred odbijanjem Kabineta iz Sofije da se, u zamenu za velike nagrade, okrene protiv svojih nekadašnjih ugnjetača. Odista, svakom razboritom posmatraču bilo je jasno da ako kralj Ferdinand i njegovi ministri nisu želeli da ugrabe priliku i ponovo zauzmu Jedrene i liniju Enos–Midiju, to je bilo zato što su već posredno ili neposredno bili povezani sa Turcima, odnosno sa Nemačkom.

Za sticanje takvog ubeđenja uopšte nije bilo potrebno videti ili držati u rukama dokumenta koja su taj dogovor beležila. Čim su Bugari prezreli glavni grad Trakije, na koji su se bili ostrvili tokom zime 1912–1913, bilo je izvesno da su uvereni da će na drugom mestu utažiti želje koje su im više prirasle srcu. To drugo mesto je pre svega bila Srbija, odnosno saveznica Antante. Sve je na to ukazivalo – i reči i dela; tekstovi sofijskih dnevnih novina zahtevali su neodložnu okupaciju Makedonije i postupci komitadžija koji su, uzevši bugarsku teritoriju za bazu svojih operacija, upadali i razarali srpsku teritoriju.“ – iz predgovora Ogista Govena