Čarobni sat

Roman Čarobni sat zasniva se na priči o jednom pronalazaču i njegovom delu: Klodu Simeonu Pasmanu, zanatliji i učenjaku koji je osmislio astronomski sat Luja XV, napravljen da meri vreme sve do 9999. godine. Tom pričom opsednuti su likovi u romanu. Julija Kristeva vešto prepliće više narativnih niti koje povezuju sadašnje, degradirano stanje Francuske, Evrope i sveta – zahvaćenih nasiljem, fanatizmom, rigidnim identitetskim politikama, antiintelektualizmom i opštim padom kvaliteta života – sa predvečerjem Francuske revolucije krajem osamnaestog veka. Ona se zapravo bavi pitanjima subjektiviteta, vremena i identiteta, što je nastavak njenih gotovo pola veka dugih interesovanja u semiotici i psihoanalizi, ali ovde u fikcionalnoj formi. Čarobni sat postaje metafora za trenutak u kome se prošlost i sadašnjost prepliću, razotkrivajući krhku ravnotežu između razuma i nagona, reda i haosa. Ovaj ambiciozan, kompleksan i inovativan roman, koji traži posvećenog čitaoca, potvrđuje da je Julija Kristeva ne samo vrhunska teoretičarka već i izuzetna književnica.