Darling River

Književna kritika Saru Stridsberg smatra jednom od najbitnijih savremenih švedskih književnica, koja uvek uspeva da „isprovocira svoje čitaoce energičnom prozom, mada u tom intenzitetu uspeva da pokaže empatiju i ranjivost“.

Podnaslov četvrtog romana Sare Stridsberg Darling River je „Varijacije na Dolores“. I tu već možemo videti jedno tematsko i motivsko čvorište. Autorka zapravo sve vreme komunicira i preispituje vrednosti romana Lolita Vladimira Nabokova, čija se glavna junakinja zove Dolores Hejz.

Te varijacije iz podnaslova predstavljaju četiri narativna toka koji se nikad direktno ne prepliću, iako su idejno usko povezani. Likovi u njima, kao i u ostalim Sarinim romanima, jesu čudaci, izopštenici iz društvenih normi koji živeći na nekim svojim egzistencijalnim ivicama zapravo žive onako kako jedino znaju.

Jedan otac luta autoputevima sa ćekom koja se nudi muškarcima. Jedna književna junakinja nastavlja da živi svoj život izvan romana koji ju je proslavio. Jedna žena se bori sa svojim identitetom, da li je majka ili umetnica. Jedan naučnik pokušava majmunicu da nauči da crta, nesvestan gde će ga taj eksperiment odvesti.

I dok književna kritika u ženskim likovima Sare Stridsberg vidi feminističke heroine koje se bore protiv društvenih, političkih i raznih drugih opresija, sama autorka kaže da njeni junaci treba da nas okupe oko ideje pružanja zajedničkog otpora svemu onome čemu nevoljno podležemo – i u realnom i u književnom svetu.