Dnevnik jednog klona

JEGOR RADOV je rođen u Moskvi 1962. godine. Završio je moskovski književni institut. Počeo je da objavljuje kao dečak. Smatra se jednim od najskandaloznijih ruskih autora devedesetih godina. Neki ga nazivaju ruskim Barouzom, drugi pak, ruskim Uelbekom. U jednom intervjuu je izjavio da na književnost gleda kao na religioznu dužnost. „U stvari, književnost je za mene – negde na desetom mestu… Uvek sam književnost smatrao iskušenjem, u koje treba ići svesno – do kraja. Otkrivenje je neuništivo; bogohuljenje, ako je pravo, po mom mišljenju, može samo da slavi Tvorca. A, uopšte, umetnost je jedan od puteva ka Bogu (ili Njegovoj odsutnosti, što je u ovom slučaju jedno te isto). Krstio sam se pre šest godina, posle mnogo razmišljanja i sumnji. Ni u kom slučaju ne mogu sebe da nazovem čovekom crkve, ali negde u dubini duše osećam se kao Kjerkegorov ‘vitez vere‘.“

Do sada je objavio nekoliko romana, novela i zbirki priča: Usisivač zmija (1992), Jakutija (1993), Priče o svemu (2000), Suština (2003), itd. U ovoj knjizi objavljene su priče iz sledećih zbirki: Ne vadeći iz usta, Zajeldiz, Želim da postanem Jukagir, Niko ne voli nas, narkomane, Dnevnik jednog klona, kao i novela Dečaci.