Dnevnik pisca/San smešnog čoveka

Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Hamsun, Kafka, Selin, Fante, Bora Stanković, Bukovski, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor. Od 1873. godine Dostojevski je s prekidima objavljivao DNEVNIK PISCA. Ovaj izbor je iz Dnevnika za januar-mart 1877.

„U svetu danas, kakav on jeste, slobodu zamišljaju u razuzdanosti, međutim, stvar-na sloboda se nalazi u savladavanju sebe i sopstvene volje, u takvom savladavanju da čovek najzad postiže takvo moralno stanje da može u svakom trenutku da bude samom sebi gospodar. Razuzdanost vaših želja može da vas odvede u ropstvo. Zbog toga danas skoro ceo svet smatra da je novčana moć i zakoni koji garantuju tu moć i takvu imovinu ono što obezbeđuje slobodu: ‘Imam novac, prema tome – mogu da radim šta god hoću; imam novac, prema tome – neću propasti, neću od drugog tražiti pomoć, a biti u stanju da ti ničija pomoć nije potrebna – to je najviša sloboda’. Ali to u suštini nije sloboda nego ropstvo, robovanje novcu. Naprotiv, najviša slobo-da je – ne zgrtati, ne brinuti o novcu, ona je u onom: razdeli sve što imaš i pođi i sam da služiš! Ako je čovek sposoban za tako nešto, ako može sebe dotle da savlada – zar neće posle toga biti slobodan? To je već najviša manifestacija volje!“ Jedno od najvažnijih pitanja našeg doba