Došljaci

Роман Дошљаци Милутина Ускоковића чита се у даху, јер је у њему писац врло реалистично приказао животе и судбине младих људи који су дошли у велеград како би пронашли своје место под сунцем београдског неба. Свако од њих је са собом понео кофере пуне снова и великих очекивања, али иако су сви они дошљаци, њихови животни путеви биће посве другачији.

Смештајући у средиште романа љубавну причу Милоша Кремића и Зорке, писац ће нас уверити у то да поред човекове воље постоји и тајанствена сила, фатална и толико снажна да свакоме од нас може доделити улогу коју нисмо желели.

Иако је роман објављен далеке 1910. године, читаоце ће изненадити сазнање да је Београд и данас исти – он је велика позорница на којој свако добија улогу, али када се завесе спусте, поставља се питање да ли је она била погрешна или права.

„Користећи се сопственим искуством, Ускоковић је створио први прави роман о Београду и његовим становницима. Дошљаци су, заправо, најчитаније Ускоковићево дело, а Јован Скерлић је у Ускоковићу видео зачетника модерног београдског романа.“ – Др Кристина Стевановић

Трaгови су едиција посвећена класицима српске књижевности. Књижевност увек и одувек допуњује невидљиви ред стварности настојећи да у себи ослика све његове нијансе и контрасте и да тако у својим редовима испише трагове једног времена. Трагови нас уче да пажљиво ослушкујемо све испричане приче, јер свака од њих је покушај да се одгонетне смисао људског постојања. Бројни технички проналасци, научна и друга достигнућа обогатила су живот модерног човека и засновала нову слику света у експанзији. Сви сегменти друштва и културе су преображени и прилагођени токовима времена. Ни књижевност се није могла одупрети општој клими новог раздобља. Ипак, једно је у књижевности непроменљиво – приповедачи се смењују, али приче се пoнављају, јер их повезује иста нит – настојање уметника да докуче смисао промена које свако доба неумитно доноси са собом.

Пратећи трагове, посетићемо минула времена на другачији начин – схватићемо одакле смо кренули, где смо желели да стигнемо и које истине не би требало да заборавимо.

Трагови осветљавају и прошлост и садашњост, откривајући нам да се свет може најдубље спознати кроз књижевност. Најснажније отиснути трагови су вечни – не може их обрисати време, не могу их прегазити људи. – Марија Радић

Милутин Ускоковић је рођен 1884. године у Ужицу. После завршене основне школе одлази у Београд и уписује гимназију, а потом студије права. Докторску дисертацију одбранио је 1910. године у Женеви. У току повлачења српске војске и народа према Грчкој и Албанији, он одлази према Приштини и Нишу. У Куршумлији, у тешком душевном стању због општег расула у земљи и војничког пораза, одузима себи живот 1915. године.