Duh mesta

Jula 1949. Ministarstvo inostranih poslova imenovalo ga je za atašea za štampu u Jugoslaviji. Uslovi života u Beogradu bili su daleko od dobrih. Jugoslavija je mnogo propatila pod nemačkom okupacijom i u zemlji se još uvek osećala oskudica, bolje reći nestašica svega izuzev onog najnužnijeg za opstanak; osim toga, porođajne muke u kojima je nastajala komunistička država teško da su mogle biti najugodnije vreme za život. Kada se Darel 1940. nastanio u Atini, ubrzo se sprijateljio sa „dvojicom Jorgosa“, Seferijadisom i Kacimbalisom, kao i sa mnogim drugim srodnim dušama. Prijateljstvo sa jednim mladim jugoslovenskim piscem u Beogradu, međutim, bilo je sasečeno u korenu, a mladić je osuđen na zatvorsku kaznu zbog druženja sa zapadnim imperijalistom. Članovi diplomatskog kora, kojima je bilo strogo zabranjeno da komuniciraju sa domaćim žiteljima, kretali su se u klaustrofobičnom društvenom krugu gde su na bezbrojnim prijemima neprestano viđali ista lica i gde se spisak zvanica nikada nije menjao. Darelova diplomatska služba u Jugoslaviji okončavala se u vreme kada je Tito, ohrabrivan i podržavan od strane Zapada, uspeo da svoju zemlju otrgne iz čeličnog zagrljaja staljinističke Rusije. Za one koji su tada radili u Britanskoj ambasadi i sve to posmatrali izbliza, prateći takoreći bez daha kako se prekinuti odnosi između dve zemlje ponovo lagano uspostavljaju, bili su to čudesni dani.