Gospođica Hoću

Asertivnost se definiše kao zauzimanje za lična prava i izražavanje misli, osećanja i stavova na direktan, iskren, umeren i adekvatan način, uz poštovanje drugih ljudi. S obzirom da je ovo relativno nov pojam u psihološkoj literaturi postavlja se pitanje kako razviti i „naučiti“ dete ovakvom vidu komunikacije.

Devojčica Mila često se oseća nevidljivom. Neprimetnom.

Mila je uvek svima želela da ugodi. Želela je da su svi oko nje srećni. Osim toga, Mila se bojala svađe, pa nije htela nikad nikoga da razljuti ili da za nešto bude kriva, zato je na sve pristajala i govorila DA i HOĆU. Čak je i prijateljima iz razreda to bilo malo čudno, pa su je prozvali gospođica Hoću. Ali jednog dana Milu je preplavila ljutnja i odlučila je da se zauzme za sebe i da kaže ono što želi i što zapravo treba.

Priča „Gospođica Hoću“ deo je serije slikovnica o razvoju socioemocionalnih kompetencija kod dece. To je priča o asertivnosti, odnosno o razvoju veštine iskrenog izražavanja sopstvenog mišljenja, osećaja i stavova na način koji ne povređuje druge. Devojčica Mila će decu naučiti da pasivno ponašanje nije najbolji izbor u situacijama kada bismo zapravo trebali da se izborimo za sebe, iskažemo svoje potrebe , stavove i osećanja. Mila će nam pokazati kako je to moguće učiniti na prihvatljiv način, s ciljem stvaranja stabilnih i iskrenih odnosa.