Hodnici proslosti

Pred nama je roman mladog ali motivisanog autora koji želi da uspostavi novu književnu konzistentnost predstavljanja iskustva, ali i da podseti na važnost premeštanja tog iskustva u sferu generacijskog nasleđa. Memorijski opstanak iskustva pokazuje se kao jedno od važnijih uporišta vitalizma i opstanka svake kulture i svih epoha. Pisan metodično i nadahnuto, studiozno i strasno, prvenac Luke Ugrice pokazaće svom čitaocu kako se na napetoj i nesigurnoj istorijskoj pozornici svi portretisti prolaznog sveta moraju ukoreniti u smislu i vrednosti.

Ispisujući istoriju jedne imaginarne, ali vrlo uverljive i beskompromisno životne porodice bogate genealogije, mladi književni debitant Luka Ugrica sigurno i odlučno ostvaruje naum koji je za mnoge veći od života: Ugrica piše o istorijskim periodima, o njihovom dahu i duhu, o mentalitetu koji se ne menja i izazovima koji nikada nisu isti, ma koliko se činilo da su im nametnute hegemonijske matrice i imperijalne prakse. Ugledajući se na pisce koji su o istoriji i pojedincu pisali nekad iz ironične a nekad iz mizantropske vizure, kakvi su bili (svaki u svojoj kulturi i dobu) Ljermontov, Balzak ili Crnjanski, ovaj mladi ali već u sebe siguran i umetnosti posvećen autor sebi postavlja visoke kriterijume i izazovne ambicije.