Isceljivanje traume

Posledice nerazrešene trauma mogu biti razorne.

Mogu oblikovati naše navike i način na koji posmatramo svet, vodeći ka zavisnostima i lošim odlukama. Mogu narušiti naše porodične odnose i međuljudske veze.

Mogu izazvati fizički bol, simptome i bolesti, i mogu dovesti do autodestruktivnog ponašanja.

Ali trauma ne mora biti doživotna kazna.

Kao rezultat višedecenijskog istraživanja i kliničkog rada, razvio sam pristup koji kombinuje fizičke i mentalne vežbe kako bi se telo i um oslobodili iscrpljujućih posledica traume.

Tokom poslednjih trideset godina svedočio sam transformacijama u životima hiljada ljudi koji su iscelili svoje traume. Ukratko, trauma se odnosi na gubitak povezanosti – sa samim sobom, sa svojim telom, sa porodicom, sa drugim ljudima i sa svetom oko nas.

Ovaj gubitak povezanosti često je teško prepoznati, jer se ne dešava iznenada. Može se odvijati polako, tokom vremena, a mi se nesvesno prilagođavamo tim suptilnim promenama, ponekad ih ne primećujući.

Ovo su skrivene posledice traume – one koje većina nas nosi u sebi, ne govoreći o njima. Možemo samo nejasno osećati da nešto nije u redu, a da nismo u potpunosti svesni šta se zapravo dešava. To znači da se postepeno podrivaju naše samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti, blagostanje i povezanost sa životom.