Istina o mome životu

“Opisujući život onako kako je tekao, bez ulepšavanja, i iznoseći golu i nepobitnu istinu, smatram da vršim svoju dužnost prema svome ocu i prema svome dedi, a to mi je i jedini cilj. Kako su se u poslednje vreme pojavile mnoge pričice iz moga života, a kako nijedna nije odgovarala istini, niti je rasvetljavala moj zaista neobičan slučaj – rešio sam da napišem sam istoriju svoga života.” Đorđe Karađorđević

Iskrena i istinita autobiografija princa Đorđa Karađorđevića.

Od opisa hapšenja 2. maja 1925. godine, autor dalje u romanu hronološki prikazuje život od detinjstva na Cetinju, na dvoru njegovog dede kralja Nikole I, do aprila 1941. godine, kada su ga nemački okupatori Jugoslavije oslobodili iz izolacije u bolnici za duševno obolele u Toponici kod Niša.

Roman počinje rečenicom: „Bilo je jutro, drugog maja 1925. godine, kada sam se probudio u svom stanu u Beogradu, u Jevremovoj ulici“, a završava pitanjem: „Zar je trebalo da ceo jedan narod … narod čiji sam i ja sin, izgubi slobodu — da bih je ja stekao?“