Jedna književna avantura

Ovde sam ja, Ðoana Silvestri, tridesetsedmogodišnja porno-glumica, ležim prikovana za krevet u klinici Trapezi u Nimu dok prolaze popodneva i slušam priče jednog čileanskog detektiva. Koga traži ovaj čovek? Neko priviđenje? O priviđenjima ja znam mnogo toga, rekla sam mu drugog po-podneva, kad me poslednji put posetio, i on je složio osmeh starog pacova, starog pacova koji pristaje bez poleta, neverovatno lepo vaspitanog starog pacova. U svakom slučaju, hvala na cveću, hvala na časopisima, ali ja se osobe koju tražite skoro ne sećam, rekla sam mu.

„Deluje kao laž, ali rođen sam u kvartu Empaladosa. Ime sjaji kao mesec. Ime, vrškom meseca, otvara put u san, i čovek ide tim putem. Putem koji je drhtav. Uvek surov. Put do pakla ili put kojim se izlazi iz pakla, sve se svodi na to. Približiti se paklu ili se od njega udaljiti. Ja sam, na primer, naručio ubistvo. Napravio sam najbolje rođendanske poklone. Uložio sam u ogromne projekte. Oči sam otvorio u tami. Neviđeno sporo sam otvorio oči u potpunoj tami i samo sam video ili zamislio tog čoveka: kvart Empaladosa, blistav kao zvezda sudbine. Naravno, sve ću vam ispričati.“