Kad je Google sreo Wikileaks

Nakon velikih uspeha „Neautorizovane autobiografije“ i „Sajferpanksa“, ediciju New Age nastavljamo najnovijim delom Džulijana Asanža, pod nazivom „Kad je Google sreo WikiLeaks“.

U junu 2011. godine, tokom boravka u kućnom pritvoru u Norfoku, Asanž je imao jednog neobičnog posetioca – Erika Šmita, predsednika Google-a. Tokom razgovora koji je trajao oko sedam sati, osnivač WikiLeaks-a i šef najveće svetske informacione imperije, ukrstili su stavove o političkim problemima sa kojima se suočava naše društvo, kao i tehnološkim rešenjima koje globalna mreža ugrožava – od Arapskog proleća do bitkoina. Predstavili su dve potpuno suprotstavljene perspektive: za Asanža, sloboda i bezdržavnost predstavljaju osnovu oslobađajuće snage interneta; za Šmita, emancipacija je sastavni deo američkih spoljno-političkih interesa, i vođena je potrebom povezivanja američkih kompanija i tržišta sa ne-zapadnim državama. Ova dva stava predstavljaju samu srž sukoba oko budućnosti interneta.

Odlomak iz knjige

„Kao osoba koju su oni intervjuisali od mene su očekivali da najviše govorim. Pokušao sam da ih uvedem u moj način viđenja sveta. Moram da im odam priznanje, jer je to verovatno bio najbolji intervju koji sam do sada dao. Našao sam se na nepoznatom terenu, i to mi se svidelo. Ručali smo i zatim se prošetali po imanju, sve vreme snimajući razgovor. Pitao sam Erika Šmita da li bi WikiLeaksu dostavio zahteve za informacijama koje šalje vlada SAD, on je odbio, odjednom se unervozivši, naglašavajući nelegalnost razotkrivanja zahteva zasnovanih na Patriotskom zakonu. Kako je padao mrak razgovor se završio i oni su otišli, nazad u svoje nestvarne, udaljene hodnike informativne imperije, a ja sam nastavio sa svojim poslom. To je bio kraj tog posla, ili sam bar ja tako mislio.“

“Svestan sam pojave koju ljudi zovu Google slepilo, a to je da informacija koje nema na internetu ne postoji. U digitalnom svijetu ljudi mogu jednostavno da izbrišu istoriju,” rekao je Asanž. Edvard Snouden, koji je i sam godinama bio deo te mašinerije, za knjigu je rekao da predstavlja „fascinantan razgovor sa jednim od najdalekovidijih tehnoloških mislilaca. Asanž je uvek ispred svog vremena“.