Karađorđe

Karađorđe (1930), Hajduk Veljko (1931) i Vujica Vulićević (1932) Stojana Živadinovića čine svojevrsnu trilogiju istorijskog romana u čijem centru se nalaze ličnosti i događaji Prvog srpskog ustanka. Poznate činjenice predstavljaju pozornicu na kojoj će se kretati istorijski i fikcionalni junaci rasvetljeni dubokom psihološkom analizom.
Prva sveska ove trilogije donosi ljubavne priče pune dramatičnih obrta u široj slici ratnih stradanja ustanika. Uprkos tragičnim sudbinama pojedinaca, jasna je optimistična ideja da je uzvišeni cilj slobode vredan svake žrtve, i da će narod pretrajati strašni period svoje istorije.