Kazan

Isecite pažljivo jednog čoveka na jednake komade, ukoliko je to moguće. Bacite ono što je suvišno ili iskoristite kasnije da napravite sos. Napunite mu utrobu mislima i drugim teretom. Dobro ga ušijte nadonosnim i obećavajućim koncem. Poprskajte ga prstohvatom ljubavi i sa dvema-trima smrvljenim rečima. Prelijte ga čašom punom beznađa. I crnim humorom, ako ga imate. Pripazite na muve i ostale leteće insekte koji obleću oko njega. Smestite ga u frižider na koliko god vremena smatrate da je potrebno. Stavite ga u kazan na koliko god stepeni želite. Pustite ga da se fino krčka u sopstvenom sosu. Ako se osmehne dok se bude kuvao, nemojte da brinete. Samo povećajte malo temperaturu.

Htela sam da napišem nešto o okrutnosti u životima običnih ljudi, na jedan pomalo nadrealističan način. Kazan je napisan za one koji u sebi ključaju i prskaju sve oko sebe.

O knjizi Kazan iz intervjua sa autorkom, Celebrity Reporter

Odlomak iz priče TOLJAGA:
POKRAJ njene grube i tvrde površine Demosten se opet osećao snažnim. Stežući je u šaci postajao je nasilniji. Držeći je kao štap zaboravljao je na proticanje vremena, ničega se nije plašio. Uostalom, nije mogao da zaboravi kroz šta su prošli zajedno tokom svih ovih godina, koliko zidova su srušili, koliko stakala i izloga slomili, koliko glava i noseva razbili.
Nije mogao da se odvoji od nje ni u toaletu. Zajedno su srali, zajedno pišali, zajedno spavali, zajedno strahovali. Da je bila malo uzanija, mogli bi i da karaju zajedno. To ne znači da je redovno karao u svojim godinama. Zajedno su gledali filmove. Zijali. Gledali. Zijali. Da je toljaga imala usta, mogli bi zajedno i da jedu podgrejanu rižu iz mikrotalasne. Kasno uveče, Demosten se okretao ka susednom jastuku i grlio je. Zatim bi pružao ruku i milovao je. Dodirujući njena udubljenja i ispupčenja pokušavao je da zamisli njihovu budućnost, da se uzbudi nadanjima, makar i nerealnim. Ništa. Pretvarali bi se u dve toljage na krevetu…