KONDAK TEBI PREMINULOJ

Roman Alana Patona Kondak, tebi preminuloj (Kontakion, for You Departed) priča je o ljubavi i Bogu. Ako pisac posmatrajući ljude shvati da je moguće da „ta mašina prepuna buke i besa” bude istovremeno surova, čangrizava, sebična, ohola ali i puna anđeoskog sjaja, onda on, poput Patona, mora da napiše Kondak, knjigu propovedi i molitve. Kondak je u vizantijskoj liturgici prvobitno predstavljao dugu pesmu himničnog karaktera, a njegova tema i osnovni tok počivaju na propovedi: u njoj se ističu moral i duhovnost svetitelja – da je pošao za Hristom koji ga je proslavio, naučio narod da se klanja jednobitnoj Trojici, od mladosti zavoleo anđeosko življenje, podneo skrbi zemaljskog i rastočio ga da bi primio nebesko. Vernici se ovom pesmom obraćaju svetima, tražeći od njih pomoć, zastupljenje, smirenje i izbavljenje od bede i napasti. Nije slučajno što je pisac Paton svoju priču o preminuloj ženi Dori nazvao Kondak, osećajući da se tako na poseban način obeležava blagost i smirenost svakog trenutka koji je sa njom proveo. Njena smrt, iako završetak, početak je i podsticaj jednog minucioznog preispitivanja kakvo je pisanje. Svako od nas, bio pisac ili ne, sanja o iskrenoj ispovesti, pismu u ime ljubavi i blagosti, koje obično ostane nenapisano ili dolazi posle smrti, ali nikad suviše kasno da istakne ljudsku potrebu za dobrotom i pokajanjem