Konfucije

(551 pne – 479 pne)
Istina Konfucija, koji je postao patrijarh čitave kineske tradicije, uvek je neizrečeni večni kontinuitet produhovljenog života, nebeska tišina koja se meša u zemaljski žamor.
Ovu poetsku tezu teško bi bilo objasniti bez nekoliko veoma značajnih priznanja Konfucija koja sude čak i o onome o čemu je on ćutao (a i ne bi mogao da kaže čak i da je hteo).
Evo životnog puta Učitelja, onako kako ga je sam izložio:
Sa petnaest godina svoje misli okrenuo sam učenju.
Sa trideset godina imao sam čvrst oslonac.
Sa četrdeset godina u meni nije ostalo sumnji.
Sa pedeset godina znao sam nalog Neba.
Sa šezdeset godina podesio sam svoj sluh.
A sada sa svojih sedamdeset leta idem kuda me srce vodi, ne kršeći pravila…
Uzdržane, ali kako odmerene i stoga neobično upečatljive reči!