Konj bledi, konj, vran

Istruleli trotoari, konjsko đubre i prašine. Žene u belim šalovima, seljaci u belim kožusima. Jevreja skoro da nema. Jevreji su otišli u šume, sa starcima, ženama i decom, sa kravama i pokućstvom. Mi nismo oslobodioci u njihovim očima, već pogromaši i ubice. I ja bih otišao na njihovom mestu.

Pogromi, pljačke i nasilja su naređenjem najstrože zabranjeni. Za narušavanje – smrtna kazna. Ali ja znam da su se juče kartali u drugom eskadronu, ulog su bili satovi i prstenje; da je konjički kapetan Žgun poharao jevrejsku radnju; da su konjanici igrali sa američkim dlarima; da su u šumi pronašli pokidan ženski leš. Streljati? Već dvojicu sam streljao. Ali ne mogu streljati pola puka.

Pišem, a u trpezariji krklja gramofon. Krklja, zagrcne se i ponovo krklja, baš kao da se žali na svoju mašinsku nemoć. Čujem kako se Feđa dugo bakće s njim, i na kraju, ozlojeđeno pljuje. Zatim slabo počinje:

Zavoleše žarko
Radnici ruski
Trockog i Iljiča
I sve drugo uz to…