Kopile 2

Biti žigosan kao „kopile” i „staklenooki čudak” dokle god sećanje seže ostavlja trag koji vas više ne prati poput senke, već se urezuje u vaše biće i postaje deo vas, poput ožiljaka. A kad ste čudak, najčudnije što vam se može dogoditi jeste da iskusite nešto plemenito, kao što su prijateljstvo i podrška. Plemenitost je luksuz na koji Đin Sonu nije navikao i pitanje je može li ga priuštiti. Jer kad god se čini da je Đin napravio iskorak napred, njegov otac i svet uopšte iznova se obruše na njega… tek toliko da ga podsete da su ožiljci još tu i da je on i dalje „kopile”.