Kuća puna pukotina – Evro Giunti

Tamo gde se anđeli boje da kroče, Danica Nikolić je odavno zagazila. Survala se u ponore sopstvene prošlosti i odande priziva i proziva (odluka je neopoziva) zlu kob sudbine. Raskošna u preteranosti, kontroverzna koliko i naivna, ukleta, kako samo unuka Milutina Bojića može biti, autorka u delo transponuje privatni elitizam i suprotstavlja ga populističkom žanru ljubavnog romana, porodičnu lektiru uličnom žargonu, akademizam (ef-de-u-izam) sočnim psovkama i crnom humoru, katkad dvosmislenom a često namerno vulgarnom. U želji da šokira, ona prva biva šokirana otkrićima o samoj sebi, i upravo taj paradoksalni obrt razoružava sve potencijalne kritičare njenog misaonog i stilskog sinkretizma. Dirljivo bombastičan autoportret jedne raspričane a zapravo nedopričane, pregažene ali ne i umrle mladosti. Posle čitanja ovog apartnog pseudobiografskog romana (više bio nego pseudo) preostaje vam dilema, sročena, takođe, u autorkinom maniru: da li da se umijem ili da se ubijem?! Plakanje u međučinovima je obavezno. Maramice su, pak, neobavezne. Zbacite sa sebe (malo)građanski kostim i uronite. Duboko. Ne zovu je tek tako (autorku, dakako): Danica-Plava grobnica.