Kušanje Svetog Antonija

Bog francuske i svetske književnosti, tvorac Madam Bovari i Sentimentalnog vaspitanja, dobio je ideju za „delo svog života“, knjigu Kušanje svetog Antonija, još u svojoj osamnaestoj godini. Prvu verziju, nadahnutu filozofijom Baruha Spinoze, pisao je 1847-1848, otputovao radi nje u Egipat, ali je nije završio jer je otpočeo da piše roman Madam Bovari. Svetom Antoniju vratio se 1856, ali je još jednom prekinuo taj rad da bi napisao roman Salambo  (Flober je oduvek bio opčinjen Starim vekom), a zatim i Sentimentalno vaspitanje. Poslednju verziju Kušanja svetog Antonija objavio je tek 1874, kao roman dramske strukture, čija se radnja zbiva u jednoj noći. Glavni akteri ovih vizija svetog Antonija su Amonarija, njegova ljubav iz mladosti, kralj Nabukodonosor, kraljica od Sabe, Hilarion (Antonijev učenik) kao ovaploćenje Satane, uz Požudu i Smrt, u vidu mlade i stare žene. Ova knjiga je, između ostalog, nenadmašna studija religije, filozofije i paganizma.