Maestro

Aleksej Arsenjev

RAKITIN MEĐU RISKOM EMIGRANTIMA

Došao sam amo iz Velike Rusije, sa svera, iz veličanstvenog hrama umetnosti, gde na krovu, iznad dvoglavoga orla, lete bronzane dvokolice Apolonove. Nalazio sam se u Carigradu kao emigrant, jer se nisam hteo pokoriti “”njima, ubicama moje domovine i mog cara. Umešao sam se u gomilu emigranata koji nisu prihvatili novu državu RSFSR.

Odande sam se spremio za Pariz, u ruski kabare, ali su me iz Beograda pozvali Srbi, Sloveni, mlada kultura. Duša moja bila je tada isuviše potresena onim što sam preživeo na rodnoj grudi. Novca nije bilo. Lično prijateljima u Parizu pretpostavio sam prijatelje u jednokrvnu braću.

Jurij Ljvovič Rakitin, pitomac Petrogradske pozorišne akademije, glumac Moskovskog hudožestvenog teatra, reditelj čuvenog Aleksandrinskog teatra u Petrogradu (1911 – 1918), asistent avangardnog Mejerholjda, uz sve mane čoveka-umetnika, bio je po mnogo čemu zanimljiv. Poznavao je glumce, umetnike, pesnike: Bloka, Brjusova, Ahmatovu, Bološina, Kuzmina, Belog, Gorkog, Stanislavskog… Dopisivao se sa njima, oni su mu posvećivali svoje stihove, zajedno su ludovali u boemskim, dekadentskim kružiocima …