Mladost bez mladosti

Pogovor i film po romanu – Frensis Ford Kopola!

„Film Mladost bez mladosti, o starijem profesoru koji zbog svog misterioznog podmlađivanja biva meta nacista, u vreme Drugog svetskog rata, ljubavna je priča obavijena misterijom… Očarao me je glavni lik priče, Dominik Matej – polimat, lingvista, poznavalac sanskrita i stručnjak za komparativnu religiju, baš kao što je bio i sam Elijade…

Nisam snimao skoro deset godina. Kao što biva, u mladosti sam želeo da snimim autorske filmove, umetničke filmove, eksperimentalne filmove – sve te vrste fi lmova koje niko ne bi želeo da finansira. Shvatio sam da nešto mogu da naučim od svoje ćerke Sofi je, koja je otišla u Japan i, radeći na mladalačkom filmu u gerilskom stilu, napravila Izgubljene u prevodu kako je ona htela. Uzbudila me je pomisao da bih možda mogao i ja da snimim film u ’mladalačkom gerilskom stilu’. Bio sam siguran da to još mogu. Shvatio sam da bih, poput Dominika Mateja, mogao sebi da prigrabim slobodu koja je povezana s mladošću, i zajedno sa tom šansom ponovo da postanem mladi filmski stvaralac.“

– Frensis Ford Kopola, iz Pogovora, 2007.

Veliki filmski reditelj je „pod stare dane“ sebi prigrabio Elijadeovu ideju da se poigra sa više no filozofskom temom upotrebe vremena; učinio je to doslovno, želeći da bude piščev junak u sopstvenom životu. I uspeo je: podmladio se, u stvaralačkom smislu, kao glavni lik romana i napravio mladalački film – paralelu književnom delu. Otud i obrt – otac je učio od ćerke!

A roman je drska iluzija povratka u mladost sredstvima mašte i literature, originalni „kazan“ Zapada i Istoka, fantastike, mistike, istorije, lingvistike, uporedne religije, mraka nacizma, ljubavi… „zakuvan“ prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Sve bi bila sjajna igra da nema smrti. A ima je. Dakle, smrtna igra. Pre no igra smrti ili igra sa smrću. Roman vredan imena autora.

– V. Bajac, ni iz čega, 2020/21.