Nabor: Lajbnic i barok

Ako je filozofija, po Delezu, izumevanje pojmova, onda je nabor jedan od najsloženijih, najuzbudljivijih i najzagonetnijih Delezovih pojmovnih izuma. Kao fenomen nabor je poznat od najstarijih vremena: grčke su toge i haljine sve u naborima. Kao reč ili slika pojavljuje se u filozofskim delima. Kod Lajbnica – koji je glavni lik ove Delezove knjige – ili Hajdegera, nabor se približava pojmu, ali u njihovim delima on to još uvek ne postaje. Delez ga čini pojmom. Nikome do sada nije palo na pamet da mi mislimo u naborima. Delezu jeste. Jer nabor je razlika, ono što razliku čini razlikom, ono što razliku razlikuje – a upravo je razlika ono što nas nagoni na mišljenje – ali ako je razlika veliki pojam opterećen ogromnom tradicijom, nabor je barokni izum koji našem mišljenju, poput pojmovnog sfumata, daje dubinu.

U izvrsnom prevodu Milice Rašić srpski je čitalac dobio Delezovo najzagonentnije delo koje se, sve i da ga ne razumemo na prvu loptu, sa svakim narednim čitanjem otvara poput pećine koja nam, duboko ispod zemlje (duboko ispod intuicija, sviklosti i predrasuda) nudi jednu svoju odaju za drugom. Čitalac ove knjige nužno postaje pojmovni speleolog.