Narodna reč i genije hrišćanstva

,,Naša duhovna prošlost pruža nam svakako, izuzev duhovni značaj i lepotu narodne borbe, dva stvarna bogatstva: narodnu poeziju i srednjovekovnu arhitekturu.Prvo je bogatstvo stvorilo pleme duhom naroda, drugo je takođe stvorilo pleme, ali duhom hrišćanstva. Ne treba smesti s uma, ipak, da se duh hrišćanstva postepeno morao spajati sa čistim duhom naroda, uzajamnim uticanjem jednog na drugi, iako se tehnika umetničkog izražavanja oba ova duha zadržala skoro potpuno nezavisnom kod svakog. Poezija je na izgled ostala čista od vizantinizma, arhitektura od folklora, najviše valjda zato što im je materijal u kome su se izražavali bio potpuno različan; tako da je oduvek naša poezija smatrana narodnom, a arhitektura plemićkom i državnom tvorevinom, koju je narod brzo zavoleo.“