Naučne osnove homeopatije

Хомеопатија (или хомеопатска медицина) црпи своју снагу из традиције дуге више од 200 година, при чему, с друге стране, она представља сам врх савремене науке. Три су темељна принципа хомеопатије. Први је принцип холизма – целовитог погледа на пацијента и његову болест, други принцип јесте принцип сличности („слично се сличним лечи“, лат. similia similibus curentur), а трећи је принцип минималне дозе, према којем се користе високо разблажени, потенцирани лекови који су нетоксични и нешкодљиви. Лекови који се користе у хомеопатској медицини добијају се посебним поступком из биљака, минерала и других природних супстанци. Књига је резултат напора аутора да се на једном месту и на српском језику обједине сви битни аспекти хомеопатске медицине. Настала је након проучавања обимне литературе (325 референци), али и кроз свакодневне разговоре са супругом, др мед. Мирјаном Тодоровић, која овај терапијски метод примењује у својој приватној лекарској пракси. Књига концепцијски представља физичко-медицинску и философску студију која повезује базичне принципе савремене физике са фармакотерапијским концептом хомеопатске медицине. Она из темеља побија сва она схватања која хомеопатију дезавуишу и своде на аутосугестију. Аутор успоставља везу између благотворног дејства хомеопатских лекова и најсложенијих теорија савремене науке: квантне теорије, теорије хаоса, фракталне геометрије и теорије информација. С обзиром да је хомеопатија, као научна дисциплина, на граници физике, биологије, хемије и информатике, књига ће бити занимљива стручњацима из ових области, затим лекарима који користе или желе да користе хомеопатију, њиховим пацијентима, фармацеутима, али и свим „образованим лаицима“, читаоцима који желе да сазнају несто ново и упознају се са једним од европских традиционалних метода лечења, о којем се већ говори као о „медицини будућности“. Хомеопатија, иако различита, није непријатељска према конвенционалној медицини, нити смера њеном обезвређивању. Она је допуњује, друга је страна борбе за здраво тело и дух. Аутор заступа становиште да конструктиван дијалог измеду конвенционалне и хомеопатске медицине неће донети предност једној или другој страни, већ медицини у целини.