Nervomjer

Ova knjiga objedinjuje Artoove tekstove iz nadrealističke faze stvaralaštva koji se kreću između poezije i proze, epistole i eseja-manifesta: Pupak limba (1925), Nervomjer (1925), Umjetnost i smrt (1929), kao i čuvenu prepisku Artoa i Žaka Rivijera, urednika uticajnog pariskog književnog časopisa Nouvelle Revue Française (NRF).

„Ko je pročitao Artoa, od tog iskustva se ne oporavlja. Njegovi su tekstovi od onih, izuzetno retkih, koji imaju moć da zadoje i usmere čitav život, da direktno ili indirektno utiču na osećanje i mišljenje i da podstaknu subverzivno delovanje kroz najrazličitija osećanja, predrasude i tabue naše ‘kulture’ koji sputavaju, pa čak i koče izvorni elan. Izuzetan u tom pogledu, jer njegovo delo neprekidno pobuđuje pitanja na koja se i danas čini da je nemoguće precizno odgovoriti, Arto se ne može svesti ni na pisca, ni na pesnika ili glumca, ni na reditelja ili teoretičara, već na čoveka koji je pokušao da izbegne sve te definicije.“

– Alef Žufroa

Arto je, uz Andre Bretona, Luja Aragona i Robera Desnosa, jedna od ključnih figura francuskog nadrealističkog pokreta. Uz to, Arto je autentični glas i moderne drame i tvorac koncepta pozorište surovosti koji je pokušao da artikuliše u knjizi Pozorište i njegov dvojnik (1938). U najvažnije Artoove naslove ubrajaju se i Heliogabal ili Krunisani anarhista (1934), Van Gog, samoubica žrtva društva (1947) i Svršimo sa Božjim sudom (1947).

Lekturu knjige potpisuje Nela Radoičić.