Neslana so

U „Neslanoj soli“ pribrani su tekstovi različite vrste, pisani različitim povodima, ali se za sve njih može bez ostataka reći da su aktivan, neuvijen, razložan odgovor crnim paradoksima naše hronično krizne, ubeskraj trajuće, mahom neregularne političke i kulturne svakodnevice, a ujedno i njen komentar i njena analiza.

Zašto nam se dešava sve ono čime nas već decenijama istorija i politika u Srbiji (i svetu) neprestano „daruju”? I zašto, prema akademiku i pesniku Ljubomiru Simoviću, živimo vreme „neslane soli”; da li smo ga i zbog čega zaslužili, da li smo po sili inercije rđave prošlosti, još rđavije savremenosti i najrđavijeg političkog delanja na njega osuđeni, ili smo, naprosto, za njega sudbinski predodređeni?

Refrenično se nabrajaju i razgrađuju apsurdi koje ovdašnja vlast, omamljena samodovoljnošću, ne prestaje da proizvodi, slobodna od odgovornosti ili poštovanja moralnih principa; populizam, gluvilo za argumentovano upućene kritike, bahatost i arogantnost, kao i neskriveni lični pragmatizam ključne su njene odlike. I iz „Neslane soli“, kao i iz prethodnih Simovićevih knjiga naznačene vrste, pomalja se slika Srbije iz poslednjih decenija prošlog i prvih decenija našeg veka.