Nesmirena prašina

oetika proze Roberta Ejkmana antipod je velikoj većini savremenog angloameričkog horora – toliko od njega disparatna da je razumljiv autorov otklon i insistiranje da svoje pisanje okvalifikuje kao „čudne priče“. Njegove strange stories nipošto ne izviru, poput većine današnje horor proze, iz onoga što je kanonizovano u magazinu Weird Tales (1923-1954). Čudne su i jedne i druge, ali na drugačije načine, a u izrazu sasvim različite.