Niče i moderna

Voz je izleteo iz šina. Lokomotiva u naletu ruši fasadu zgrade. Grupica prolaznika začuđeno posmatra tu katastrofu. Odjek treska još im tutnji u ušima.

Slika je zaista prikladna za korice jedne knjige o Ničeu, jer je „Niče“ sinonim preobražaja, izletanja iz šina, izletanja čiji smo i danas začuđeni svedoci. Niče je metafizičkoj i verskoj tradiciji postavio čitav niz suštinskih pitanja na koja mu one nisu mogle dati odgovor. Kod njega nećemo naići na pokorno divljenje svim temeljima modernog sveta: nauci, intelektu, istini i razvitku.

Umetnost, telo, iluzije i neposrednost jesu strane kompasa koje, prema Ničeu, određuju čovekov životni prostor. Ti aspekti njegovog dela okosnica su ove knjige i čine ga često nepriznatim ili prećutanim rodonačelnikom različitih škola mišljenja u novijoj filozofiji ne samo u Nemačkoj i Francuskoj, već i u ostatku Evrope.

Niče i moderna je obuhvatan prikaz Ničeovog dela, njegove recepcije i uticaja na modernu misao. Trond Berg Eriksen pokazuje kako su se ključne ličnosti najznačajnijih duhovnih tokova dvadesetog veka (Tomas Man, Hese, Muzil, Vitgenštajn, Hajdeger, Bodrijar, Fuko.) morale odnositi prema Ničeu budući da su postavljale isto suštinsko pitanje: u čemu se ogleda moderna i zašto modernost izleće iz šina?