Ničeovi trubaduri

Niče veruje „da čula treba usmeriti ka novoj hrani, novom Suncu i novoj budućnosti, jer svet je još bogat i neotkriven“. Ova misao je lajtmotiv knjige Ničeovi trubaduri. Umesto uvoda pisac se pita, da li nam Ničeovo eksperimentalno filozofiranje poručuje da bi valjalo da u svoje vreme reintegriše likove poput Dionisa, Zaratustre i trubadura? Da li smo u eri „Holivuda“ uopšte u stanju da ove likove zamislimo kao naše uzore i institucije? Mogu li ovi likovi biti uvedeni u savremenom trenutku kao podsticaj za promenu strukture egzistiranja, za novog čoveka, za konstituciju novih oblika ljudskosti?

Ako za Ničea važi, da povremeno „filozofira čekićem“, onda za autora ove knjige možemo slobodno da kažemo, da filozofira skalpelom. Poput Ničea (uprkos suprotnoj reputaciji) Prole je pre svega mislilac nijanse, njegova refleksija je oštra i precizna, istovremeno „meka“ i neumoljiva. Pisac u dvanaest poglavlja knjige u svom prepoznatljivom stilu, zavodljivom misaonom oštrinom razmatra, između ostalog, kako razumeti ničeanske figure poput Dionisa i trubadura.