Nikomahova Etika

Nikomahova etika predstavlja originalno etičko učenje Aristotela. Knjiga se sastoji iz deset poglavlja, a u njoj se govori o vrlinama koje su zasnovane na zapažanjima i iskustvima stvarnosti moralnog života, te o dobrom u ljudskom životu koje čovek čini da bi živeo u saglasnosti sa onim što je najbolje u njemu. Ljudsko dobro delo se sastoji od delatnosti prema vrlini: rasuđivanju, umerenosti, hrabrosti, čestitosti, samokontroli, pravednosti, prijateljstvu, dobročinstvu, itd. S druge strane, to je konzistentna teorija o ljudskoj sreći. Tako u prvoj knjizi, koja predstavlja raspravu o pojmu „ljudskog dobra“, ključno pitanje je – sastoji li se ljudska sreća samo u jednom dobru ili uključuje više tipova dobra. Aristotel smatra da se sreća zasniva na više vrlina, ali ona najpotrebnija jeste mudrost.

Aristotelova etička razmatranja imaju savremenu crtu, ne pripadaju samo njegovom vremenu. Ovo je zaista jedinstvena literatura o etičkim pitanjima. Polazi se, pre svega, od razumevanja pojmova dobrog, pravednog, pravičnog i zakonitog, koji nikada nisu bili više u centru pažnje kao danas, u vremenu kada uspeh mora doći odmah, i kada život sa sobom nosi mnogobrojne moralne i etičke izazove.