Nikuda ne idem

Nakon što je prethodnom zbirkom priča „Moj muž“ postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.

Nastavljajući tamo gde je stala s prošlom knjigom, Rumena ovom „proširuje područje borbe“ i u žižu stavlja odnos lokalnog i globalnog, „naših“ i „stranaca“, kao i intrigantne pozicije naših tamo i stranaca ovde.

Gotovo nemilosrdno oštra, ona majstorski analizira sve balkanske komplekse, jetkim i duhovitim jezikom obračunava se sa endemskom letargijom, kulturom pasivnosti, nečinjenja i krotkog prihvatanja gotovo nepodnošljivih odnosa i uslova života u svetu u kome je lažni moral jedino merilo, a pakost nacionalni sport.

Suprotno naslovu, autorka ovom zbirkom dobacuje izuzetno daleko.

„Dilema pre nego što je ova zbirka izašla bila je ima li autorka da kaže nešto novo, i može li svoj prepoznatljivi izraz da izdigne u nove stvaralačke visine. Posle ovih sedam pročitanih priča, odgovor na oba pitanja je, svakako i bez sumnje – potvrdan.“

– Elizabeta Bakovska

„Čitanje ovih priča Rumene Bužarovske književno je iskustvo zbog kojeg ćete bez žaljenja propustiti autobus ili avion, nećete biti sigurni da li je jutro ili veče, a možda zaboravite i da odete po dete u obdanište ili na zakazan pregled kod doktora.“

– Sašo Ognenovski