Niže u dolini

Za svoja dva sina otac je ispred kuće posadio dva drveta. Ariš predstavlja Luiđija, čvrst je a opet krt, za trideset sedam godina života Luiđi nikada nije napustio svoju dolinu. On i Beta su se zaljubili dok su se kupali na reci okruženi belim brezama. Potom su se kupanja proredila, a sada iščekuju devojčicu.

Drugo drvo je jela, to je Alfredo, mlađi sin, turoban, otporan na mraz, promenljive ćudi, svadljiv. Da ne bi upadao u probleme, pobegao je daleko, u Kanadu, među setne Indijance i naftne bušotine. Ali upravo se vratio kući.

Alfreda i Luiđija povezuju dve stvari. Prva je sklonost ka piću. Oni danima bez prestanka piju belo vino, pivo, viski, a onda zaspe kao klade i nastave narednog jutra. Pored alkohola njih dvojica dele i kuću, tamo kod dva drveta. Kuću u kojoj više nema oca, ali koja bi mogla postati njihov dom.