Noć nije večna

U blesak.
U gnezdoknjiževnih reči.
U strah od samoće.
Ispoved biće ulazak u spise.

Upravo iz nutrine te samoće, o kojoj peva srpski pesnik Slobodan Zubanović, pišem i ja svoje romane u nadi da će pesnikove „ispovedi“ biti bliske „ispovedima“ svih čitalaca, čak i kada dolaze iz jedne meni nepoznate zemlje kao što je Srbija.

– Ana Kristina Silva

Rumunija pod diktatorom Nikolajem Čaušeskuom prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji. Narod gladuje i na delu je vladavina terora. Prema uputstvima Predsednika vezanim za formiranje narodne vojske, za koju bi vojnici bili regrutovani i obučavani od malih nogu, Paul, ambiciozni partijski funkcioner, odlučuje da trogodišnjeg sina odvede od kuće i preda ga patronatu Države. Kada majka sazna za nestanak sina obuzimaju je očaj i čvrsta rešenost da oduzme život svom suprugu. Nađa, iako izložena izuzetnim rizicima, ne odustaje od potrage za sinom, uprkos tome što je, zarad toga, primorana da lažno svedoči, preuzme novi identitet, kreće se od sirotišta do sirotišta obeleženih prizorima užasa koji šokiraju svet, pa čak i da se infiltrira u tajni lanac trgovine rumunskom decom obolelom od side, koja se isporučuju Zapadu. Ali može li se njena patnja zaista ugasiti dok je Paul u životu? I dok je diktator u životu?