Običaji srpskog naroda IV

Pod Lužnicom se ovde razume ceo srez lužnički, i ako je prava Lužnica ono polje oko Babušnice, gde spadaju sela: Babušnica, Izvor, Suračevo, Gorčinci, Resnik, Provaljenik, Šljivovik, Striževac, Bežište, Zlokučanje (Draginac), Sto, Kambelevci, Bratoševac, Gornje i Donje Krnjino, Dučevci, Vojnici, Ljuberažda, Radoševac. No u govoru seljaci računaju, u Lužnicu i ova sela: Sinova Glava, Kijovac, Cerevdel, Bogdanovac, Modra Stena, Grnčar, pa i dr. Uopšte nije lako odrediti tačno šta narod razume pod imenom Lužnica. Tako će npr. neki seljak iz Masurovca na pitanje, odakle je, odgovoriti: „Od Lužnicu.” To će isto reći i Crvenojabučanin. Narod počinje da usvaja naziv svoga sreza.

Sela koja pripadaju slivu male rečice Murgovice, pa preko crveno-jabučkog rida nosila su u tursko vreme naziv: Bukovik. I danas se taj naziv čuje. U Bukovik spadaju ova sela: Berduj, Rakovdol, Radosin, Gracka, Jabukovik, Darkovci, Crvena Jabuka, Kalna, Preslop (Preslap), Studena, Preseka, Valniš, Ralin, Strelac, Masurovac, Radinjinci. Od starog Bukovika neka su sela pripala Bugarskoj, kao: Zvonce, Rakita, Mirosaljci, Slišovci, Vučidel, Jasenovdel, Petačinci i Lomnica. Neki stariji ljudi vele, da su u Bukovik od naših sadašnjih sela pripadala samo ona u slivu reke Murgovice i s one strane rida crveno jabučkog. No najtačnija je ova postavka, po kojoj ispisasmo sela i s ove i s one strane granice našeg Bukovika.

No kao što rekosmo, ceo taj srez zvaćemo Lužnica, kao što ćemo srez nišavski, osem krajnjeg Visoka, zvati Nišava. Češće čujete u narodu reči „Hišavci“ i „Lužničani,“ pa makar ljudi o kojima se govori i ne bili baš iz neposredne blizine Nišave ili iz prave Lužnice.