Opsimista – Čudnovati nestanak Srećka Nesrećkovića

Opsimista je najpoznatije delo Emila Habibija, a objavljivan je najpre u nastavcima u listu Itihad, organu KP Izraela, od 1972. do 1974. godine. Odmah potom štampan je u Haifi i Bejrutu kao knjiga koja je u tren oka rasprodata diljem arapskih zemalja.

Za tri godine štampana su i doštampavana tri izdanja, svako u brojnijem tiražu od prethodnog. Tada se jasno pokazalo da ta neodoljiva mešavina crnog humora, burleske, parodičnih začikavanja i gorkoironičnih aluzija na tragična zbivanja odskače od suvoparne, „ultrarealističke“ arapske proze svoga vremena. Habibijev roman pokazao se kao autentično, uistinu originalno delo, pisano sveže i, mada ga praktično nije moguće imitirati, otvorilo je nove vidike i postavilo nove izazove.

Iako su glavna zbivanja u romanu smeštena unutar granica Izraela iz 1948. i slikaju prvenstveno težak život palestinskog življa koji je ostao u zavičaju po ustanovljavanju izraelske države, Opsimista je pozdravljen kao inteligentno i zabavno štivo. Sam Habibi, u intervjuu Radvi Ašur 1978, kaže da mu je cilj bio da oslobodi izrabljivane od teškog osećaja da je izrabljivač neizmerno moćan i da je zato odabrao antijunaka, čiji postupci često izazivaju na smeh i koji objedinjuje sve mane protiv kojih je sam pokušavao da se bori.