Optički mediji: berlinska predavanja 1999. godine

Fridrih Kitler je jedan od prvih autora koji je u nemačkom kontekstu prihvatio i razrađivao učenja francuskih poznih strukturalista i poststrukturalista (Fukoa, Deride i Lakana). Njegove teorijske, filozofske i književne, odnosno muzičke i filmske reference bile su veoma eklektične. Jedan od komentatora Kitlerove knjige Muzika i matematika nazvao je njegov stil „Hajdeger za hipike“. Zaista, pažljivi čitalac Kitlerovih spisa identifikovaće neočekivane referentne primere medijske i diskurzivne analize Geteove pesme „Putnikova noćna pesma“, rok muzike sa pesmama Džimija Hendriksa, Rolingstonsa, Pink Flojda, ali i muzike Riharda Vagnera i Đerđa Ligetija.

Njegovo delo karakterišu uporedna čitanja Hegela i Fukoa, Homera, Pinčona i Vilijama Barouza, odnosno istraživanja i rasprave međurelacija različitih medija. (…) Kitler je preneo Fukoovu zamisao o „smrti/ kraju subjekta“ u polje medijske determinacije ljudskog postojanja. Posledica takvog uverenja je da mediji determinišu našu situaciju, što vodi zaključku da mreže tehnologija i institucija dozvoljavaju datoj kulturi da selektuje, skladišti, i procesuira relevantne podatke koji redefinišu čoveka. (…)