Palata Srpske akademije nauka i umetnosti

Srpska akademija nauka i umetnosti je objavila monografiju profesora Milana Prosena pod naslovom Palata Srpske akademije nauka i umetnosti. Knjiga je pripremljena povodom obeležavanja 100 godina postojanja Akademijine zgrade (1924–2024). Urednik izdanja je počivši akademik Milan Lojanica, glavni urednik je akademik Neboša Lalić, generalni sekretar SANU, a recenzenti su akademik Branislav Mitrović, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Marina Pavlović.

Autor Milan Prosen napisao je iscrpnu studiju o Palati Akademije i njenoj prvobitnoj nameni, od 1924. godine kada je zgrada podignuta po zamisli arhitekata i članova Srpske kraljevske akademije Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića, preko njenog preuređenja posle Drugog svetskog rata prema projektima arhitekte Grigorija Samojlova (1952), do savremenog idejnog projekta rekonstrukcije. Palata Akademije imala je uvek centralnu ulogu na beogradskom korzou; ona je jedan od stožera društvenog životu prestonice, kao i jedan od njenih najznačajnijih kulturnih toponima; jednom rečju – „hram nauke, umetnosti i kulture“. Ona je, prema rečima akademika Vladimira S. Kostića, „deo jedne neupitne celine i, onako dostojanstvena, elegantna i tiha samo dodatno prebacuje teret na naša pleća. Ovom neophodnom monografijom sagledavanje SANU i njenog kontinuiteta postaje bitno lakše. Javnost tako može slobodno, iako joj to nikada nije bilo onemogućeno, da uđe u našu kuću, pogleda ‘porodične’ fotografije i doživi je, kako i treba, kao svoju.“