Panonski palimpsesti

Panonski palimpsesti novi je roman savremenog srpskog pisca Slobodana Mandića koji ljubitelje lavirintskih čitanja teksta i stilski bogatih narativa sasvim sigurno neće ostaviti ravnodušnim!

Višeznačna metafora koju pronalazimo već u samom naslovu nagoveštava čitanje ove knjige kao svojevrsni palimpsest kojim se ispisuju Sećanja, Snovi, Život i Istorija.

Ona nas vodi u lavirinte prepoznavanja dominantnih motiva i likova iz prethodnih Mandićevih romana, u prostore izuzetne istorijske metafikcije, snova i fantazija, ali isto tako i u realnost, katkad surovu, a katkad ispunjenu slatkoćom življenja.

I kao da nekakva imaginarna ruka briše sve prethodno napisano, iznova ispisujući novu povest i nova sećanja, nove želje…, na kraju krajeva i novi identitet protagonista ovog romana, dajući primat Priči i svoj toj dragocenosti koju nam Priča može podariti u bogatstvu semantičkih nijansi… Kada trijumfuju Jezik i magija reči…

***

„To je novi sloj teksta, preko onog starijeg: kao da neko u ruci drži sunđer i briše sve prethodno, piše M. V., kako bi se još jedanput oprobao život. Kakva radost, otpočeti iznova; palimpsest je figura našeg doba, država u kojoj smo se obreli najupadljiviji je primerak.

(…)

Tek u osami se začinje i odvija stvarni život; zato se bajke zaustavljaju na vratima raja: i živeli su dugo i srećno; tamo je sve, tu reč ne zalazi, pa ćemo tu kapiju i nas dvojica u ovom času ostaviti po strani, kaže Svetozar. Vratimo se sebi i našoj priči; rečima koje vrdaju i skrivaju ono o čemu govore.“

***

Slobodan Mandić (1947) savremeni je prozni stvaralac. Autor više romana i zbirki pripovedaka, esejista i autor dokumentarne proze. Njegov roman Očev novi mandat u izdanju Agore i Gradske biblioteke u Zrenjaninu nagrađen je značajnim književnim priznanjem, Nagradom „Danko Popović“ za najbolju knjigu proze.